CREDITS

Design: Lucija [d]
Photo: deviantart

nije nas bilo dugo..[...] škola je završila..napokon je došlo i dugo očekivano ljeto..

opet se javljam ja, Luce°...

došla sam do nekih zaključaka.da se neke stvari moraju dogoditi.odlučila sam krenuti putem, koji ne samo da nije lak, već zahtjeva promjene. htjela sam napokon udovoljiti sebi. da se osjećam stvarnom osobom, vrijednom. ali bit ću iskrena prema sebi.događale su se stvari koje nisam vidjela, jednostavno ih nisam željela vidjet, najlakšje je bilo držati povez na očima. nisam si željela priznati te stvari. ali sad napokon jesam. i sretna sam. i ponosna na sebe. imam osjećaj da sam napravila veliku promjenu. i nadam se da je ona napravljena za svačije dobro. i sad mi je lakše, dišem..oooOOoo.uhh

The Red Jumpsuit Apparatus - Your Guardian Angel

uvijek sam željela ugoditi drugima, ali mislim da je vrijeme da počnem ugađati prvenstveno sebi. još imam puno kilometara da ih ispišem..i zabilježim neke posebne trenutke. a one lošije, odvagnem i napustim zauvijek..

vani je predivno. sunce je napkon tu. i ne želim da otiđe.jer ono je razlog mojem dobro raspoloženju. vani je sve šareno, u pokretu. prvi dan ljeta...((:

ptičica pjeva i u glavi mi se vrti jedna te ista pjesma..smijem se. mada sam malo tužna. ali ponosna sam na sebe jer sam riješila neke stvari iz prošlosti. i da sam napokon zauzela se za svoj stav.
nostalgija

uvijek mi je bilo teško zaboraviti, zujala mi je u glavi rečenica da sam negdje pogriješila. da je to moja greška. napokon te rečenice više nema. zauvijek je umrla zajedno sa proljećem, i ovog puta osjećam se posebno sretno.



<333

.Yellowcard, Sugarcult, Simple Plan, +44, Vanilla Sky.
[neke njihove pjesme u posljednjih par dana sviraju u mojim mislima.]

evo i mene.ovaj tjedan je samo tak prošetao mojim životom.vrijeme proletjelo, puno se stvari izdogađalo.ne znam od kud da krenem.najbolje bi bilo da počnem ispočetka.od tog dana…

ponedjeljak, 28.04.
digla sam se ujutro, nisam ni zamišljala da bi dan mogao bit tak čudan....po cijeloj Hrvatskoj bili su ti prosvjedi..moglo se i mene vidjeti, u našem malom gradu.od jutra su svi zujali o nekim prosvjedima, a ja nisam imala pojma o čemu se govori.jedna poruka je preokrenula sve u jednoj sekundi, svi smo se skupili pred školom, i da sam bar znala kaj ja radim ispred škole, samo sam zbunjeno gledala okolo i pratila 'rulju'.niti moje frendice nisu imale baš previše informacija o tom tak dugo očekivanom pohodu.uglavnom,cijeli dan sam provela šetajući gradom u koloni ko u nekom filmu, žviždajući (napokon je i China Shop imal rasprodaju, sretni oni =p) i derajući se iz sveg glasa neke stihove koji su se čuli u pozadini…glavno je da je bilo sunčano, da sam uživala i nisam bila na satu, a o posljedicama smo raspravljali proteklih dana.nisam požalila nijedan tren.čekamo odg. (opravdano ili ne?!)..i ne znam iz kojeg glupog razloga sam uspjela razočarat jednu osobu, točnije meni jednu jako dragu osobu, a sve je bilo tak super..?!

..ljudi se mijenjaju.žive.dišu.svađaju.mire.vole. sve je to dio života..(…?!) naravno život ide dalje..i ne pita boli li ili ne..

….I don't feel any shame
I won't apologize
When there ain't nowhere you can go
Running away from pain….
'Green Day-Jesus Of Suburbia- V. Tales of another broken home'



..utorak..povratak u stvarnost.opet u školu.samo znam da su za sad prosvjedi uspjeli.natovaren test odmah prvi sat u utorak (engleski).
..srijeda..dan škole.sve se plavilo.blještalo.svi smo bili isti.glavno da nisam morala sjedit u klupi.(:
..četvrtak.uživancija.1.05. praznik rada. (počeo je moj mjesec.svibanj.)
..petak.provela sam ga odlično.makar se u ovom trenutku ne mogu sjetit detalja.

I došli smo do današnjeg dana.koji je zapravo započel užasno.odmah od jutra loše volje.odlazak u Virje kod bake.dosada.još k tome nije mi bilo po volji kaj moram tam ići.onda je napokon došla Vlada do mene koja mi je uspjela izmamit osmijeh na lice.Hvala ti.(: pogledale smo jedan film 'Juno'. poučan film.khm khm.zanimljiv.ali ništa posebno.i odlazak u grad.zabavno.nakon dugo vremena.sve je bilo super.čak i njen* odnos prema meni ..čista 5.od prije par dana……

.mislila sam da ne budem o tome pisala.ali jednostavno moram.moram reći bar preko ovoga kolko mi znači.i kolko mi fali njeno društvo.ona možda to ni ne zna.lako se smijati i praviti da je sve oke.a zapravo nije.fale mi naši razgovori koje sam toliko obožavala.način na koji smo se zajedno smijale.i koji smo razvile.previše je stvari koje me vežu za nju.makar ju ne poznam dugo.odlučila sam da mi bude svejedno, ali nije lako zapovijedat srcu.makar je danas sve izgledalo sasvim oke, to nije ništa u usporedbi kaj smo mi imale.voljela sam to prijateljstvo.možda s vremenom bude oke, možda se sve vrati na mjesto,a možda mi samo preostaje da se pomirim s činjenicom da sam zauvijek izgubila osobu koju sam toliko cijenila i voljela. (<3)

23.05. moj dan.Lucia će imati 16 godina.nije mala stvar.

Sweet sixteen
Gonna spread my wings
Sweet sixteen
It's my chance to shine
Sweet sixteen
Discovering
Sweet sixteen
So much more to life
Sweet sixteen
'Hilary Duff-Sweet Sixteen'

31.05. Prljavo Kazalište u Virju.najveća želja za rođendan.toliko želim ići na njihov koncert.zavoljela sam njihove pjesme u posljednjih par mjeseci.(:
-najdraža: _Ma kog me boga za tebe pitaju_ (vrijedno za poslušati)

..ponoć je prošla, a ja još uvijek sjedim za kompom i slušam pjesmu koju sam do prije par minuta pronašla na jednom blogu.ponavlja se, a ja polako tonem u san.napuštam stvarnost.

Ne ide to tako lako
To je bol što odmara
To bit će ljubav
Što pleše
U nama

Nek ponese me daleko
Nabujala rijeka
'Adastra-Nabujala rijeka'


16:16 h >grhhh






[vaša Lucek ]

Ej eJ..pa ewo i mene..hhi.. na početku..prošli post je pisala lucek, a ne ja..došlo je do mali zabuna [kod nekih] (:

ovaj tjedan je bio tako dobar..bar meni..jer napokon sam se smijala [samo ne znam ni sam čemu]..svaka sitnica u šk, bilo da neko kašljal, rekel krivu rječ tj slovo, malo povisil ton i kakti deral se na nas..ja sam se tako smijala..nekaj me tako puklo i tak mi je drago kaj se smijem..jupiii..neću dat da mi itko to ukrade..sad dok sam našla svoj osmijeh, moj je i samo moj..beeelj~
neki su me pitali čemu to..koj je razlog kaj sam tak dobre volje, kaj se tak smijem..ali ja ga jednostavno nemam..možda ovo vrjeme [napoookon sunce ((((: ], možda ocjene u šk, možda kaj su se vratili ljudi koje volim..ne znam ugl. dosta mi je patnje, boli, mržnje..i ne znam sama čega već..


[jupiiiii]*

a kaj se tiče naslova..khm..baš je tak..ja sma na putu do nekud..a ni sam ne znam kud..cjelo vrjeme govorim kak jedva čekam ljeto..i čekam..i kaj bum onda..došlo bu ljeto..nebu škole..jupi..budem s curkama, budemo se družile..i kaj bu opet onak..svaki dan jedno te isto?! ujutro se zbudim, odem malo u grad, vrnem se doma na msn..popdne opet u grad i opet na msn..i tak svaki dan..pa jam poludela ak bu tak..[trebat ćemo tulume organizirat =] onda bum jedva čekala da odem na more..i bum na moru..i bu mi dojadilo [jer je tam užasno dosadno] nakon tjedan dana..[jedini spas bi mi bil da dok sam na moru, da svratim malo do lucke (; ]


maaahh.. x)

i dok gledam..meni je svaki dan onak..koda ga ponavljam..jer mi je sve isto..uopće nema razlike..ko zna do kud bum tak stigla..jer mi se ovo baš i ne sviđa.. nekaj moram podhitno promjenit..probat ću biti što veselija [jer se takvu više volim], druge zabavljat..ne ponavljat stare greške..za sve moram imat vremena..i probat ne reći neda mi se ovo ono..tak bum samo pogoršala odnos..[meni je teško nekam otić, al dok sam tam onda si velim..kaj bi bilo da nisam otišla..propustila ovu zabavu ]..malo sam ljena*..dok to sa sobom rješim mislim da bu puno bolje..nova promjena u životu..[zvuči mi jako privlačno i dobro..krećem odma sad..]
neke ljude sam malo zapustila i naš odnos se zagubil..trebam ga ponovno pronać i sastavit kak je i prije izgledal..

ewo to bi bilo to..neću duljit..jer znam da ne volite duge posteke d:
sve vas ljepo pozdravljam i šaljem puse..
do sljedećeg puta..

vaša Vlada (:



bwahaha (; i'm Britney

Čula sam jednom jednu rečenicu:

Najlakše je reći, promijeni ovo, ono, budi ovakav.i takav.masu puta mi prozuji kroz glavu zapravo koliko tražimo od drugih.svaki dan. Ponovi se ista greška, isto očekivanje.katkad se zapitam..očekujem li ja previše ili je jednostavni problem u drugoj osobi.dok vidim koliko ja dajem, a koliko mi se malo vraća, ne mogu prokužit poantu prave i cijenjene ljubavi.osoba koja mi puno znači i koja jako cijenim..sve bi dala za nju.pa čak i kad ne bi imala za sebe.ponekad ljudi ne znaju cijeniti ono što imaju.zaborave na prijatelje, ljude koji su do prije 5 min, davali toliko za njih.dođe neka osoba, pojavi ti se tek u životu, i napravi jednu lijepu gestu za tebe..i ona je ona odmah važnija i bolja od osobe koja se cijeli svoj život trudi za tebe, voli te, bude uz tebe, a tog trenutka nije mogla biti uz tebe zbog nekih oklonosti.iz nekog glupog razloga teško je biti uz nekoga dok mu je potrebna pomoć.najbolji prijatelji bi trebali biti jedni uz druge bez obzira na sve, bar ja tak mislim i radim, i onda dok te ona druga strana zaboravi to boli više od bilo koje nesreće.uvijek pokušavam cijeniti neke trenutke, samo jedan djetinjasti događaj, toliko zbliži čovjeka.jedan iskreni osmijeh.
vjerujem u bolje sutra.sutra se budim s istom nadom, s istim licem koje sam imala dan prije.teško je promijeniti ono što jesi.možeš promijeniti neke loše navike, postupke, ponašanje, ali sebe iznutra ne možeš mijenjati.zato jer smo svi različiti.posebni na svoj način.teško je zamisliti život da budeš neko drugi.volim se ovakvu, priznajem imam neke mušice kojima znam toliko povrijediti čovjeka, ali to sam samo ja.moja osobnost.koja je urođena u mene.zbog nje me neki ljudi vole, neki me ne vole ko osobu, ali sve je to dio ovog života.puno puta je teško kontrolirati neke osjećaje, strahove.ljudi se katkad zaplaše života.i sve što im preostaje je sagnuti glavu i ići ispod svih i svega.to nije pravi put.svako jutro te čeka novi dan, novo iskustvo, nove želje, novi snovi.baš zbog toga svega živiš.iščekuješ to i boriš se za to.treba u tome svemu ostati jak, zadržati svoje pravo lice, biti ono što zapravo jesi kad si u svojem kutku, razmišljaš, maštaš, muzika glasno trešti, slušalice na ušima, živiš kako znaš.takav treba izaći pred ostale ljude.kak je to moguće ako te ti ljudi osuđuju i pogledaju pogledom punim nekakvog jada,gorčine.a dođeš i zračiš osmijehom, ko da si im ti kriv što je danas nije njihov dan.a taman pomisliš kak je lijep sunačan dan.teško je zadržati sigurnu i veselu facu pored ljudi koji ti samo tak spuste.masu puta te ljudi osuđuju, prebacuju ti, najgore je dok se ti u tome svemu izgubiš, i ne možeš pronaći svoje mjesto i ulogu u svom životu.najteže je dok si na početku, a svi traže tak mnogo.pusta obećanja, očekivanja.dok to sve utječe na tebe, katkad se iskališ na drugima, na onima koje najviše voliš.povrijediš ih samo jednom običnom rečenicom.neke riječi tak zabole, a ljudi toga nisu ni svjesni.najlakše je reći: "Oprosti".ta mi riječ toliko puta digne sve dlake na glavi.a trebala bi kao značiti puno.trebala bi popraviti neki odnos,osobu.najlakše je to reći, a to stvarno misliti i imati želju da to ispraviš je već neki drugi film.ima masu takvih filmova koji se vrte iz dana u dan i igraju istu igru.pokušavaju se smjestiti u tvoj život.nekim ljudima treba dati malo prostora.najbolje je dok možeš nekoga osuđivati.govoriti da je umišljen i da nema svoj život.to rečeš u nekom trenutku bijesa dok ne znaš kud bi sam sa sobom.plemenito je upoznati tu osobu i onda njoj reći to u facu.lako se skrivati iza neke sjene, pratiti ju,.nek te ona vodi, prekopirati.ljudi te počnu osuđivati..i zapneš u još veću gabulu.treba početi iznova i dati sve od sebe da te ljudi opet spoznaju.neke ljude jednostavno ne možeš shvatiti.ali..svatko igra igru života najbolje kak može.pa tak i ja..i svaki počinje nova borba za opstanak.pogledaš u zvijezde i pronađeš svoju. (.."Ne idi malen ispod zvijezda"..)..bar imaš vječnog pratioca na putu dok ne dođe tvoj anđeo po tebe…

Čudno je kak te ljudi uvijek povrijede i onda traže oprost.ne trude se drugi put paziti i sudržati.a najlakše je bosti nekoga tamo gdje najviše boli.uvijek sam ja ta koja kaže:Oprosti.nije mi to teško reći dok mi je stvarno stalno do neke osobe.




Mislim da čovjek ne može stalno vući iste pogreške.treba se malo zapitati.uskoro će izgubiti najdraže osobe, dok već bude prekasno.
Već sam se opekla par puta.izgubila sam najbolju osobu u svom životu samo zbog neke tzv. tinejdžerske faze, i od onda sam naučila cijeniti neke stvari.nažalost, prekasno sam shvatila da ju gubim.više ne želim da mi se to događa.osobu koja sad čvrsto stoji uz mene čuvam i ne dam to prijateljstvo jer mi je najvažnije u životu.

Lako je pustiti ljude u svoj život.ali teže je održavati kontakt i vezu..to možeš jedino ako želiš.Ljudi jesu različiti, to je činjenica.mislim da ipak neke ljude ne budem shvatila...

To je to..oprostite na dugom postu.pisan je u trenutku veelike inspiracije..(;
kome se da, nek čita, kome ne da..

šaljem velike pozdrave,a još veće puse.ma svi mi budite pozdravljeni.

do tipkanja....
(mwaaa)


Luce odlazi..ona odlazi...u Prag!!!
((:
odjavljujem se..byby

[tako blizu, a tako daleko od <3]




[fantastična trojka (Kata, Daky & Luce)]



[Dive #2]



[Luce & Deda]



[ne,ne..nemreš bit Vule #2]



[Luce & Štrky - opasne cure (;]



[1..2..3..REZ!]



[Gladnica #1...(..?!)]



[stolni nogomet..Luce rastura!]



[Angel..moš mislit =p]



[rođaci (Luce, Daky & Hella)]



[reperi u punom sjaju..]



[dovoljno je da me vidi.....]



[ekipa u <3]



[gdje si moj Splite..? ):]


puno pozdrava od Luce & Vlade..<3

Hey, hey, hey..ewo i mene malo..na meni je red da napišem postek..uff..ne znam o čemu da pričam [kak i svaki put (;]..hhi
Ah, da..počeka ta škola..za popiiip..užas..meni se uopće neda učit..jedva čekam ljeto..((:




..danas mi se tolko toga nakupilo u glavi, opet novi „problemi“, opet ona glupa obećanja koja najviše mrzim. Zakaj bi se čovjek uopće trebao mijenjat!?
Imam tolko pitanja..a samo jedan odg: „to je za tvoje dobro“. Ja si napravim film u glavi da bu sve super, sve 5..baš kao nekad.. ali uvijek dođe nekaj novo..čak one najmanje sitnice te povrede i onda veliš: „evo obećajem da budem bolja“..ali ništ od toga se ne izvrši..
Jer si mislim, meni je dobro pa valjda je drugima..ne volim se mijenjat, jer onda ja ne budem ja!
Za sve od sad govorim pokušat ću..više nema obećajem..jer, obećanje ludom radovanje..
Tolko stvari me muči, a ja samo hoću da bude sve jednostavno. Kaj si svi tolko kompliciramo. Kaj nemremo uživat..samo jedan je život, živi svaki dan kao da je kraj.. ali nejde, drugi te guše..nikak nije dobro..

Uvijek se ponavlja jednote ista priča. Di je ovome kraj? Očito se samo mene čeka da se ja trgnem, da i ja nekaj poduzmem. Čini se lako, ali stvarno nije. Svako nekaj oće i traži od tebe. A ti ne znaš kak da svakome udovoljiš. Hoćeš, ali nemreš..onda još napraviš veću glupost nego korist.



To mislim na jednu osobu koja mi je nekad bila sve..skoro pa i najbolja prija..ali s vremenom je pokazala svoje lice.. /:

Evo..to bi bilo to..neda mi se više..mogla bi ja još..ali i ovo je preveć.. (;
Idem ja sada..
Pisat ću ja još vama..
A do tog drugog puta ostavljam pozdrave i puse..
A posebno pozam: Tinu, Icu, Andy, Čanči, Sonjč i svoju ljubav d: ..hhi..

Vaša Vlada (:




p.s daj mi bože pameti da se opametim..